свети владика Николај ТВОЈИ ГРЕСИ, БРАТЕ, И МОЈИ СУ

ТВОЈИ ГРЕСИ, БРАТЕ, И МОЈИ СУ

“Шта је јунаштво?”, упита нека жена Вран Гаврана, учитеља у великом граду.

“Пола јунаштва састоји се у томе да признамо и исповедимо своје грехе ближњему своме,”, одговори Вран Гавран, “а друга половина састоји се у чувању тајне исповеђених грехова нашег ближњег”.

 И једно и друго није непостижно здравим и словесним створењима. Иако најпростији то је ипак најтемељнији услов светског мира. Али човек, мезимац Твој, Животодавче, најболеснији је међу свим Твојим створењима. Због тога је јунаштво тешко за њега. Зато је он у великој потреби за пријатељима и њиховим осмесима.

Дувала је силна олуја у парку. Младо дрвеће се узалуд опирало и повијало; ветар му поломи врхове и гране и оно се осуши. Зла је побеснела олуја, рекох ја, сажаљевајући младо дрвеће - Још су страшнији необуздани језици, одговори поломљено дрвеће.

Када би језици престали говорити зла, срца би била у миру. Али када језици вређају, срца одговарају мржњом. Не постоји тако слабо срце, које није у стању да подједнако одговара било на љубав, било на мржњу. Победа над језицима означила би победу Царства Божијега. Земља се тресе од покварености језика. Поквареност језика мајка је многобројне несрећне деце. Њихов је почетак прекрасан, али је њихов крај жалостан и завршава у затвору или на бојном пољу.

У једној улици живела су два суседа који су исповедали грехе један другом. Нестало је мржње у тој улици, јер је благодат мира, попут сунчаних зрака обасјавала овај крај.

Никада звезда не клевета другу звезду. Што има да каже свом суседу то каже директно и јавно, са лицем озареним симпатијом и љубављу. Зашто не би тако било и међу људима? Ко им може боље светлити на њиховом непроходном путу, него величанствена светлост изнад њихових глава!

Човек је огледало своме суседу. Огледало не види себе. Али онај који гледа своје властито огледало треба да га огланца и очисти; тада ће огледало бити сјајније, а његово лице верније изражено и одсликано.

Не! Шапну нечисти дух ономе што гледаше у огледалу. Огледало је прашњаво и ја трчим да гомили на улици објавим радосну вест како је оно мутно, прашњаво и врло прљаво. Зашто? Тиме нећеш очистити огледало, већ напротив, упрљаћеш га још више. “Мене се то не тиче. Моје срце се наслађује и храни тиме и мој језик не може ћутати.”

О Господе, зашто људи не би били чисти у срцу, бар као јагањци? Јеси ли ти допустио тако страшну казну на човека, да он сам себе понижава испод свих животиња, птица, риба и биљки? Зашто човечји језик не пева хвалe слави Tвојој, макар колико језик звезда или језик сова?

Посматрајући једне ноћи сјајни бели месец и слушајући свађу на улици, поставих ово питање и добих одговор од Бога, Који ми рече: “Они који говоре зло против својих ближњих, продали су свој божански дар ђаволу, а нови власник њиховог језика злоупотребљава га у дарем ширењу зла.”           

Слушао сам дрхтећи, и молио се шапућући: “О Господе, нека буде воља Твоја! Помози нам да опет постане Твоје, оно што је и пре било Твоје!”