старац Силуан Атонски - Адамов плач

СТАРАЦ СИЛУАН АТОНСКИ

АДАМОВ ПЛАЧ

Адам, отац васељене, познавао је у рају сладост љубави Божије. Због тога је силно патио и много плакао када је због греха изгнан из раја, лишивши се љубави Божије. Његову душу растрзала је мисао: "Ожалостио сам Бога кога толико волим". Није Адам толико жалио за рајем и његовом лепотом, колико због губљења љубави Божије, која ненасито сваког тренутка душу вуче Богу.

Адамове муке преживљава и свака душа која је Бога познала Духом Светим, а затим изгубила благодат. Када ожалости љубљеног Господа, душа осећа бол и силну тугу.

Тужио је Адам на земљи и горко плакао и земља му се није милила. Он је жалио за Богом и говорио:

"Тугује душа моја за Господом и са сузама Га тражим. Како да Га не тражим? Док сам био са Њим, душа ми је била весела и спокојна и ђаво није могао да ми приступи, а сада је зао дух овладао мноме, вуче душу тамо амо и мучи је, и зато до смрти тугујем за Господом и отима се дух мој ка Богу. Ништа ме на земљи не привлачи. Душа неће ничим да се утеши, него хоће да поново види Њега и Њиме се насити. Не могу да Га заборавим ни за тренутак. Душа моја се отима ка Њему и од превелике туге уздишући ридам: "Боже, помилуј мене, пало створење Своје".

Тако је плакао Адам и сузе су му текле низ лице на груди и падале доле на земљу. Читава природа слушала је његове јецаје. Дивље животиње и птице умукнуле су од жалости, а Адам је плакао, јер су због његовог греха сви изгубили мир и љубав.

Велики је био Адамов бол по изгнању из раја. Када је, пак, угледао свог мртвог сина Авел>а, кога је убио брат Каин, његова туга je постала још већа, и он се мучио душом, плакао и мислио: "Од мене ће се изродити народи и сви ће тако страдати и живети у непријатељству и убијати једни друге". Његов бол је био велики као море и може га разумети само онај чија је душа познала Господа и како нас Он много воли.

И ја сам изгубио благодат па заједно са Адамом зовем:

"Помилуј ме, Господе! Даруј ми дух смирења и љубави".

О, љубави Господња! Ко те познао, не престаје да те даноноћно тражи вапијући:

"Тугујем за Тобом, Господе, и плачући Те тражим. Како да Те не тражим? Дао си ми да Те познам Духом Светим. То познање Божије подстиче моју душу да Те са сузама тражим".