Васпитање које тежи рату
Оно се назива једним врло привлачним именом, индивидуалистичко васпитање, а право му је име себичност или самољубље. Ни једна религија Азије никад се није хвалила да је проповедала такво васпитање. Оно је рођено у срцу Европе, у Немачкој. Однеговали су га Шопенхауер и Гете. Потом су га помогли немачки биолози, музичари, вајари, филозофи, песници, војници, социјалисти и свештеници, међу најмудријима и међу манијацима преко Рајне. На несрећу, Француска, Русија па и Велика Британија нису биле потпуно изван те кобне теорије индивидуалистичког васпитања.
Софистичке теорије древне Атине обновљене су у Средњој Европи са крајњим циљем: васпитање јединке. Једно људско биће је од непроцењиве вредности, говорили су немачки тумачи Новог Завета материјалистичке науке, демантујући себе довођењем тога става у сагласност са модерном теологијом. Уметност у свим својим видовима представљала се једино као одраз једне јединке; т.ј. уметника. Модеран социјализам супротно своме имену, врло снажно је потпомогао индивидуализам у сваком виду људског дела. На основу тога, модерна педагогика, заснована на општим циљевима, постављала је исти индивидуалистички идеал као циљ који треба да се постигне у школама, цркви, држави и многим другим државним установама.
свети Владика Николај Велимировић
Нема коментара:
Постави коментар